Prijavi se!

Na tvoje datume mi te častimo duplom količinom slatkiša koje kupiš kod nas na štandovima!

Moji važni datumi

Odaberi najviše tri različita datuma!

Popust se koristi samo na odabrane datume!

Popust se ne moze iskoristiti ako su izabrani danasnji ili sutrasnji datumi!

Blog

Slatkisi

Zanimljivosti

Akcije

Nije svaki dan rođendan


04-12-2016



Koje dete još ne voli svoj rođendan?! Divan dan, torta, poljupci, pokloni... želje, puste želje.

 

Kad sam bila mala, po mesec dana unapred sam se intenzivno spremala za dolazak tog velikog dana. Jedna godina više, postajem starija, a to nije mala stvar. Mama pravi tortu i dolaze svi rođaci i prijatelji da zajedno proslavimo.

 

Obožavala sam tu rođendansku atmosferu i užurbanost koja nastane u kući na taj dan. Svećice su spremne, raspoloženje je tu. Još samo da stignu gosti - i pokloni, naravno.

 

Kad si klinac, ti pokloni su ti nekako jako važni. I uvek veruješ u najbolje.

Nekad je iščekivanje najlepši deo jer onda zamišljaš šta sve možeš da dobiješ, ko će šta da donese.

 

Nikada ti ne padne na pamet da bi tetka mogla da ti donese pidžamu sa medama, i to obavezno broj veću jer - to uvek treba, a baka čarape. I upravo to se i desi.

 

Ne znam zašto, ali rođaci uvek imaju tu potrebu da ti svojom praktičnošću upropaste taj najdivniji trenutak.

 

Da, to je Moj Dan!

 

 

 

Moji su i svi poljupci, cmakanja, grljenja i slične dosadne stvari. Kao da svi odrasli odjednom postanu najveća derišta i takmiče se u kreveljenju dok ja pokušavam da budem ozbiljna i opravdam tu svećicu više na torti.

 

A nema goreg osećaja nego kada uzbuđen ugledaš šareni papir koji se sija uvijen u mašnicu, da bi zatim postao najnepoželjnija stvar.

 

O novcu kao poklonu u tim godinama takođe ne razmišljaš.

 

Sav novac koji sam tada, kao mala, dobila za rođendan roditelji su uzimali – „da mi čuvaju“. I tako su ga dobro čuvali - čak i od mene, da mu se od tog dana misteriozno gubi svaki trag. Par godina kasnije počela sam da ga zadržavam u svom šteku, ali sam jednom zatekla roditelje kako pokušavaju da provale šifru na mojoj dečijoj kutijici.

 

Jedna od lepših stvari i ono što sam stvarno želela da dobijem, a i dobijala sam, su slatkiši. Skoro svi su mi donosili slatkiše, uz ove ostale poklone. Bila sam presrećna. Ali ne zadugo. Jer, i oni su nestajali u kućnom šteku za slatkiše, a ja sam ih dobijala dozirano, kad mama i tata procene da je to u redu.

 

I tako iz godine u godinu. Euforija i razočaranje. Samo što se i ta razočaranja menjaju sa godinama. Neki drugi ljudi počinju da poklanjaju neke druge pogrešne poklone.

 

Ali ja i dalje volim svoj rođendan.

 

I dalje se jako obradujem slatkišima.

 

I sad sama odlučujem kada ću da ih pojedem :)